Ljubav je ljubav, Sala je šala, ali je uvek tišina kad zlatna ribica umire...
Ah, ti nedeljni ručkovi! Svetovi propadaju, iščezavaju pojedini kontinenti, smenjuju se vlade, a. naš nedeljni ručak ostaje uvek isti isticijati! Supa sa rezancima, govedina
s renom u paradajz-sosu, pire od krompira i na kraju — štrudla s jabukama! Bakuta uzima samo polovinu kuvane šargarepe.
— šta joj je? — pita matori.
— Ona posti! — provaljuje je maman.
Sledi ljupka rasprava o tome ima li Boga ili ga nema, na šta bakuta demonstrativno napušta kujnu. Matori je ljut ko ris, što će čitav jedan dan u nedelju straćiti na druženje s nama. Efektnim udarcem izbija mi novine iz ruke:
— Ko joj je dozvolio da čita dok jede? — vrisne.
Tako i ja odlazim za bakutom na klupu za igrače sa pet ličnih grešaka. Najzad, kad matori oko dvojke uspe da se pre svih nas ubaci u onu jedinu fotelju koju imamo, taman u trenutku kada je otvorio novine, njegova dugogodišnja ljubav, a moja maman, utvrđuje da joj je dete (to, ja!) bledo i malokrvno. To je, naravno, zbog toga što me niko ne izvodi u prirodu!
U tri sata započinje izvođenje!
Posle raznih peripetija, o kojima bolje da i ne govorim, naša prastara »spačekijana« tandrče prema prirodi od koje načisto dobijam ospice. Usput nabacujemo socijalne
komplekse u ogromnim količinama, jer nas prestižu čak i biciklisti!
... bez muke staju u kutiju od šibica, a da se palidrvca ne moraju izvaditi ... (komad odece bluza , haljina)
... već bih imao sopstveni komforni spomenik na Kalemegdanu ...
... probudite me jedino u slučaju da se mala Ana vrati. Inače ujedam.
... doza tajanstvenosti iz knjige - Kako žena doživljava muškarca -
... ima ženu i osrednje zabavište dece ...
... osećate sse kao u nekoj filmčugi o ilegalcima za vreme okupacije ... (kada je muva oženjeni matorac)
Što se tiče njihovog ponašanja, oni se inače ponašaju kao šefovi diktatorskih režima. U poslednjem trenutku menjaju mesto i vreme sastanka, da bi izbegli potencijalne atentatora.
Obukli nas dakle, u uniforme, a na noge nam natakarili vojne giljarke, koje sam jedva uspevala da odlepim od rodne grude, toliko su, mislimu bile teške. Kako je moj razred bio apsolutno najgori u celoj školi, surovi Suvorov je odlučio da mi, kao, izigravamo Nemce.
Maksimalan fazon, nema šta!
Koji je samo on šmeker: kao, ako i izginemo u odbrani Beograda, neka bar izgine najgori deo čovečanstva!
A oni ostali štreberi, oni će biti, kao, partizani — oslobodioci, šta li?
Znate li kada bi ovaj grad bio oslobođen da su ga nešto oslobađale one tatine i mamine maze? Nikada! Ili, bolje rečeno — malo sutra!
Pa, čoveče, oni bi jednostavno odustali od svega, čoveče, i predali partiju, ako im na položaju ne bi redovno bio služen čaj s prepečenim hlebom i puterom.
Čoveče božji, pa oni se, na časnu reč, ne bi usudili da pretrče ni jednu jedinu ulicu na svetu s mitraljezom u rukama, sve dok se ne upali zeleno svetio na semaforu, što se tiče osvajanja železničke stanice, đavola bi ikada bila osvojena s njihove strane, ako prethodno ne bi kupili peronske karte!
Shvatate li sad kakvi su to štreberi? Help!
... na licinom mestu ...
... kao ona poznata manekenka što nosi grudi iznutra ...
Ljubav - to vam je nešto kao male boginje! Kao zauške! Ako se ne preleže na vreme, pa ih dobiješ u pedesetoj, načisto si se ukopao!
O bakuti ...I dan danas je nestašna! Ponekad stvarno ne ynam šta ću s njom! Samo da jedanput pređe te lude osamdesete godine; valjda će se posle smiriti.
... mlađi alkoholičarski pripravnik ...
... jer je išćašćavao do maksimuma ovaj deo Evrope ...
... i ne prekidajte me kad se ispovedam ...
... nema ni pet minuta škole ...
... to je znači ta ljubav o kojoj pišu u nastavcima ....
Ali taj film smo gledali! Zašto ne menjaš program svake nedelje, ako i ostali bioskopi?
U Engleskoj ... Što se tiče Londona, u kome sam se našla potpuno bez veze, mogu vam reći da Englezi nemaju nimalo mašte! Sve kafane zvale su se OPEN ili CLOSED
»Svaki komad leba namazan mašću i posut alevom paprikom, kada se ispusti iz ruke pada obavezno na namazanu stranu, ma u kom se položaju pre toga držao u ruci«.
Drugi Suletov zakon glasi:
»Ma koliko se dugo .čekao trolejbus na veomavisokoj ili na veoma niskoj temperaturi, on neće doći sve dok lice koje ga čeka ne zapali najzad cigaretu i povuče dva dima. Potom navedeni trolejbus istog časa stiže i navedenom licu ne ostaje ništa drugo sem da opsuje i baci tek zapaljenu navedenu cigaretu«.
Što je najzanimljivije, Suletovi zakoni su savršeno tačni, jer je do njih došao posle bezbroj izvedenih eksperimenata.
... u tvojim godinama meni je već bilo dvadeset reče taj genije od čoveka, odlazeći iz sobe u koju je upravo ufuravala maman u svom najnovijem jutarnjem izdanju. Prva strana, sva u slikama....
... a dama je bila ponosna, kao da je rodila sedmorke ...
... nikada nećemo biti otmeno prozirni i lelujavi od vitkosti ...
... dok je stvaralački knjavao posle ručka ...
... jesam li bio jasan ili da pređem na čvrge?
... po mestima gde se uglavnom ćuti i prezire ...
Boga mi ! Čist Diznilend!
To je inače jedini radio na svetu koji, sem na struju, radi i na šamare.
Svoje roditelje kao naviku negujem već osamnaest godina i nikako da je se otresem. Milsim .. navike.
Ovde neko vara na kartama. Neću da kažem ko je, ali ako ne prestane, izbiću mu i ono drugo oko.
... od mame sam dobila nadimak Ti Bi (Ti bi mogla ovo .. ti bi mogla ono .. )
... izvinite gospodjo, je li Vam to sve glava ( gospodji sa natapiranom kosom)
Ako ste primetili, kod nas je neučtivo biti nasmejan!Odmah te proglase za povrčnjaka i niko ništa ne veruje. Svi misle da se samo zezeaš.
... mi smo kiselili mleko u lavabou ...
...čiste ĆoĆoSan i ti sistemi...
a oči drži onako nekako da čoveku dođe da mu pod kapke gurne dve šibice, da ne bi zaspao od prevelike kobnosti ...
... pantalone su se u to vreme oblačile pomoću kašike za cipele, a svlačile po moću brijanja ..
ŠTO LEPO IZGLEDATE! jESTE LI POVRAĆALI NOĆAS?
... Laza-mastilo, što davi da sve poplavi ...
... Hoću da kažem, svi mi, bre momci, u stvari drugarice ...
... ne hvatam se ja na bućkalo ...
... sve se nešto puvakaju ...
... u ovoj zemlji se čak i fleke izvlače alkoholom ...
... a nikakoo da potrefi WC jer misli da se tamo uselio obućar, jer je na vratima nacrtana cipela!
... Sveti Sule Blagoserivi ...
... uplala vijuga ...
- Zdravo. Kako si ?
- Kombinovano.
- Može i gore.
- Umereno kontinentalno.
... kao da ja ne bih umela da pametno talasam trepavicama ....
... tu se on uhvati na bućkalo ...
... krili su ga u podrumu jer ih je bilo sramota što je toliko glup...
... bio je lep kao neki blesavi antički bog iz čitanke, sa plavim očima od gipsa i tricepsima od teletine ...
... komfri ( krompir) i pomfri (pomfrit)
Sastavljeni stolovi, zastavice i, naravno, poslovnjaci koji izvoze volove, a uvoze đinđuve
za Indijance. Znate već, oni tipovi kojima mirno možete da priđete i da pokažete prstom na stomak pa kažete:
»Sram te bilo, što ne vratiš deci fudbal!«
Pesnici! Pa odavde je poslednji pesnik zbrisao pre jedno dvesta godina!
Kelneriška je stajala iznad stola sa izrazom na licu koji je slikovito zahtevao da najpre pokažemo lovu. E, pa stvar je bila u tome što se nama nije večeralo!
Odjedanput izgubismo apetit. U potpunoj tišini, koju je prekidalo samo žvakanje onih poslovnjaka i zveket pribora za jelo, on je stajao i smišljao najbolji sistem da nas isfura napolje.
Stvar je u tome što kelneri lažnih boemskih kafana očigledno osećaju svoj zanat kao teret.
Dobra stara vremena počinju već sutra u pola osam ujutru, kada se budite pokraj nekoga ko Vam je drag, dok još spava i Vas sanja.
Beleske jedne Ane, Momo Kapor [1]
Ah, ti nedeljni ručkovi! Svetovi propadaju, iščezavaju pojedini kontinenti, smenjuju se vlade, a. naš nedeljni ručak ostaje uvek isti isticijati! Supa sa rezancima, govedina
s renom u paradajz-sosu, pire od krompira i na kraju — štrudla s jabukama! Bakuta uzima samo polovinu kuvane šargarepe.
— šta joj je? — pita matori.
— Ona posti! — provaljuje je maman.
Sledi ljupka rasprava o tome ima li Boga ili ga nema, na šta bakuta demonstrativno napušta kujnu. Matori je ljut ko ris, što će čitav jedan dan u nedelju straćiti na druženje s nama. Efektnim udarcem izbija mi novine iz ruke:
— Ko joj je dozvolio da čita dok jede? — vrisne.
Tako i ja odlazim za bakutom na klupu za igrače sa pet ličnih grešaka. Najzad, kad matori oko dvojke uspe da se pre svih nas ubaci u onu jedinu fotelju koju imamo, taman u trenutku kada je otvorio novine, njegova dugogodišnja ljubav, a moja maman, utvrđuje da joj je dete (to, ja!) bledo i malokrvno. To je, naravno, zbog toga što me niko ne izvodi u prirodu!
U tri sata započinje izvođenje!
Posle raznih peripetija, o kojima bolje da i ne govorim, naša prastara »spačekijana« tandrče prema prirodi od koje načisto dobijam ospice. Usput nabacujemo socijalne
komplekse u ogromnim količinama, jer nas prestižu čak i biciklisti!
***
Vlasnica dve leve noge.
Ali niko nije savršen — kazao mi je još njegov šofer. Ima i on svojih mana! Na primer, kada ga vozim, ne smem ni za živu glavu da uključim radio, jer čim slučajno čuje da svira neko kolo, odmah .viče: »Zastavljaj auto!« i izbacuje me napolje.
— Ali zašto? — zapanjih se.
— Pa zbog toga — odgovori mi doktor čiste filozofije — što je to jače od njega! Mislim, to kolo... Izlazimo iz »merdže« i hvatamo se za ruke, pa dok to prokleto kolo drnda i trešti, mi igramo »dvojac«.
Možeš zamisliti, Anči, na nekom potpuno pustom polju dva čoveka igraju kao šašavi pokraj automobila koji stoji parkiran u jarku!
***
... bez muke staju u kutiju od šibica, a da se palidrvca ne moraju izvaditi ... (komad odece bluza , haljina)
... već bih imao sopstveni komforni spomenik na Kalemegdanu ...
... probudite me jedino u slučaju da se mala Ana vrati. Inače ujedam.
... doza tajanstvenosti iz knjige - Kako žena doživljava muškarca -
... ima ženu i osrednje zabavište dece ...
... osećate sse kao u nekoj filmčugi o ilegalcima za vreme okupacije ... (kada je muva oženjeni matorac)
Što se tiče njihovog ponašanja, oni se inače ponašaju kao šefovi diktatorskih režima. U poslednjem trenutku menjaju mesto i vreme sastanka, da bi izbegli potencijalne atentatora.
Obukli nas dakle, u uniforme, a na noge nam natakarili vojne giljarke, koje sam jedva uspevala da odlepim od rodne grude, toliko su, mislimu bile teške. Kako je moj razred bio apsolutno najgori u celoj školi, surovi Suvorov je odlučio da mi, kao, izigravamo Nemce.
Maksimalan fazon, nema šta!
Koji je samo on šmeker: kao, ako i izginemo u odbrani Beograda, neka bar izgine najgori deo čovečanstva!
A oni ostali štreberi, oni će biti, kao, partizani — oslobodioci, šta li?
Znate li kada bi ovaj grad bio oslobođen da su ga nešto oslobađale one tatine i mamine maze? Nikada! Ili, bolje rečeno — malo sutra!
Pa, čoveče, oni bi jednostavno odustali od svega, čoveče, i predali partiju, ako im na položaju ne bi redovno bio služen čaj s prepečenim hlebom i puterom.
Čoveče božji, pa oni se, na časnu reč, ne bi usudili da pretrče ni jednu jedinu ulicu na svetu s mitraljezom u rukama, sve dok se ne upali zeleno svetio na semaforu, što se tiče osvajanja železničke stanice, đavola bi ikada bila osvojena s njihove strane, ako prethodno ne bi kupili peronske karte!
Shvatate li sad kakvi su to štreberi? Help!
***
... dugo vremena sam mislila da sam odrasla u ulici koja se zove JEDAN PRAVAC.... na licinom mestu ...
... kao ona poznata manekenka što nosi grudi iznutra ...
Ljubav - to vam je nešto kao male boginje! Kao zauške! Ako se ne preleže na vreme, pa ih dobiješ u pedesetoj, načisto si se ukopao!
O bakuti ...I dan danas je nestašna! Ponekad stvarno ne ynam šta ću s njom! Samo da jedanput pređe te lude osamdesete godine; valjda će se posle smiriti.
... mlađi alkoholičarski pripravnik ...
... jer je išćašćavao do maksimuma ovaj deo Evrope ...
... i ne prekidajte me kad se ispovedam ...
... nema ni pet minuta škole ...
... to je znači ta ljubav o kojoj pišu u nastavcima ....
Ali taj film smo gledali! Zašto ne menjaš program svake nedelje, ako i ostali bioskopi?
U Engleskoj ... Što se tiče Londona, u kome sam se našla potpuno bez veze, mogu vam reći da Englezi nemaju nimalo mašte! Sve kafane zvale su se OPEN ili CLOSED
***
Prvi Suletov zakon glasi: »Svaki komad leba namazan mašću i posut alevom paprikom, kada se ispusti iz ruke pada obavezno na namazanu stranu, ma u kom se položaju pre toga držao u ruci«.
Drugi Suletov zakon glasi:
»Ma koliko se dugo .čekao trolejbus na veomavisokoj ili na veoma niskoj temperaturi, on neće doći sve dok lice koje ga čeka ne zapali najzad cigaretu i povuče dva dima. Potom navedeni trolejbus istog časa stiže i navedenom licu ne ostaje ništa drugo sem da opsuje i baci tek zapaljenu navedenu cigaretu«.
Što je najzanimljivije, Suletovi zakoni su savršeno tačni, jer je do njih došao posle bezbroj izvedenih eksperimenata.
***
... ikebana od čoveka ...... u tvojim godinama meni je već bilo dvadeset reče taj genije od čoveka, odlazeći iz sobe u koju je upravo ufuravala maman u svom najnovijem jutarnjem izdanju. Prva strana, sva u slikama....
... a dama je bila ponosna, kao da je rodila sedmorke ...
... nikada nećemo biti otmeno prozirni i lelujavi od vitkosti ...
... dok je stvaralački knjavao posle ručka ...
... jesam li bio jasan ili da pređem na čvrge?
... po mestima gde se uglavnom ćuti i prezire ...
Boga mi ! Čist Diznilend!
To je inače jedini radio na svetu koji, sem na struju, radi i na šamare.
Svoje roditelje kao naviku negujem već osamnaest godina i nikako da je se otresem. Milsim .. navike.
Ovde neko vara na kartama. Neću da kažem ko je, ali ako ne prestane, izbiću mu i ono drugo oko.
... od mame sam dobila nadimak Ti Bi (Ti bi mogla ovo .. ti bi mogla ono .. )
... izvinite gospodjo, je li Vam to sve glava ( gospodji sa natapiranom kosom)
Ako ste primetili, kod nas je neučtivo biti nasmejan!Odmah te proglase za povrčnjaka i niko ništa ne veruje. Svi misle da se samo zezeaš.
... mi smo kiselili mleko u lavabou ...
...čiste ĆoĆoSan i ti sistemi...
a oči drži onako nekako da čoveku dođe da mu pod kapke gurne dve šibice, da ne bi zaspao od prevelike kobnosti ...
... pantalone su se u to vreme oblačile pomoću kašike za cipele, a svlačile po moću brijanja ..
ŠTO LEPO IZGLEDATE! jESTE LI POVRAĆALI NOĆAS?
... Laza-mastilo, što davi da sve poplavi ...
... Hoću da kažem, svi mi, bre momci, u stvari drugarice ...
... ne hvatam se ja na bućkalo ...
... sve se nešto puvakaju ...
... u ovoj zemlji se čak i fleke izvlače alkoholom ...
... a nikakoo da potrefi WC jer misli da se tamo uselio obućar, jer je na vratima nacrtana cipela!
... Sveti Sule Blagoserivi ...
... uplala vijuga ...
- Zdravo. Kako si ?
- Kombinovano.
- Može i gore.
- Umereno kontinentalno.
... kao da ja ne bih umela da pametno talasam trepavicama ....
... tu se on uhvati na bućkalo ...
... krili su ga u podrumu jer ih je bilo sramota što je toliko glup...
... bio je lep kao neki blesavi antički bog iz čitanke, sa plavim očima od gipsa i tricepsima od teletine ...
... komfri ( krompir) i pomfri (pomfrit)
***
Najviše tih foliranja maznule su, kobajagi, boemske kafane. Na primer, čuvena kafana »Tri šešira«, u kojoj sam bila tri puta u životu: prvi put, poslednji put i nikad više!
Pogledamo naokolo — čuvena boemska kafana >> Tri šešira« raspadala se od pesnika. Sve sam pesnik do pesnika, klasik do klasika!Sastavljeni stolovi, zastavice i, naravno, poslovnjaci koji izvoze volove, a uvoze đinđuve
za Indijance. Znate već, oni tipovi kojima mirno možete da priđete i da pokažete prstom na stomak pa kažete:
»Sram te bilo, što ne vratiš deci fudbal!«
Pesnici! Pa odavde je poslednji pesnik zbrisao pre jedno dvesta godina!
Kelneriška je stajala iznad stola sa izrazom na licu koji je slikovito zahtevao da najpre pokažemo lovu. E, pa stvar je bila u tome što se nama nije večeralo!
Odjedanput izgubismo apetit. U potpunoj tišini, koju je prekidalo samo žvakanje onih poslovnjaka i zveket pribora za jelo, on je stajao i smišljao najbolji sistem da nas isfura napolje.
Stvar je u tome što kelneri lažnih boemskih kafana očigledno osećaju svoj zanat kao teret.
***
Dobra stara vremena počinju već sutra u pola osam ujutru, kada se budite pokraj nekoga ko Vam je drag, dok još spava i Vas sanja.
Beleske jedne Ane, Momo Kapor [1]
No comments:
Post a Comment