Tri posleratna druga, Đorđe Balašević [2] Duboke patike za mali fudbal? Bogohuljenje

Bio sam ubeđen da je plaćen po danu koji mi upropasti.

Duboke patike za mali fudbal? Bogohuljenje.

... predložio sam mu da instalira retrovizore na ramenima, kako sebe ne bi ni na trenutak ispuštao iz vida ...

Genetski sam napaljen protiv neshvaćenih.

Mister Sa Debelom Cigarom
... izgledali su kao bugarska partijska delegacija ...

... i dokazao da je neopravdano zapostavljen u odnosu na Felinija i Kurosavu ...

(na snimanju novogodišnje emisije, u studiju) Asistenti su terali statiste u stampedo, pirotehničari ih sačekivali u zasedi sa dim-mašinama, a žene sa fasciklama, kojih uvek ima najviše, preživelima bi doturale konfete i nabijale im na glave one idiotske kape od krep papira.

Preživljavala je onaj strašni momenat kad nekom polunepoznatom moraš izvinjavajući se priznati da ti se , eto, ponekad dogodi i malo fiziologije.

Osećati se kao mlada budala, odlično je za promenu, naročito ako se dotle osećaš kao stara budala.

Još u detinjstvu sam stekao utisak da sam slavan i strpljivo sam čekao da i drugi to otkriju.

Ali suza je kraljica. Suza je najmoćnija vodena sila.


Mesec i ekipa su se pritajili iza oblaka.

U takvim noćima đavoli sa kofama i lopatama tiho se spuštaju u Veliki Tihi Rit. Oni se uvak snabdevaju tu, kad im ponestane mraka.

 ( Konfiskovali su zemlju njegovog dede, pod izgovrom da će na tom mestu biti izgrađen most)... most je izgrađen nešto dalje, preko reke, što mu je nekako i priličilo...

- Malo sam zakasnila?
Desetak godina po mojoj slobodnoj proceni.

Oduvek su me nervirale oštrokonđe koje upadaju u stanove kao sovjetski obaveštajci...

... a ja sam izgledao kao da upravo krećem na slet Sokolske omladine...

.. preselili u stan .. u jednoj od onih velikih kutija za cipele, koje arhitekte projektuju jednim jedinim lenjirom.

- Sta i tvoj stari je vojno lice?
- Ne. Moj strai je sumljivo lice.

...čovekolike curice...
...čudo od deteta koje je porpevalo u sedamnaestoj godini života...

U životu se plašio samo vde stvari. Scega i svačega. Bio je dakle, podoban.
Šef Tom i Boba Jerry


Spomenik Neznanom Čamcu

...uz sve ostale etničke odlike svoga plemena ...
... nije bilo znakova sa nacrtanim jelenom . Inače bi siroti šef satima stajao na putu, strpljivo čekajući da neki jelen prođe...
... kao hor nacvrcanih regruta u holu železničke stanice...

... a tada sam pomalo žalio pomalo čovečanstvo što je godinama postojalo bez naše grupe...
(drug godinama živi u Holandiji a glavi lik?)...Ostao sam tamo gde venu lale. U Vojvodini...

.. ili se to samo pripremao za prijemni na pozorišnoj akademiji ...
(veče na radnoj akciji) ... krenuo refren, krenulo kolo. Zov divljine... predvodnik krda ....
i svi su se derali kao da se rastaju sć dušom ....

Drugovi iz tehnike su to izregulisali tako savesno, da više ni Elektronska Reprezentacija Tokija i okoline, ne bi uspela da sastavi miksetu...

... bio sam već skoro siguran da radi na beterije i da je napravljena od onog materijala od kog prave spomenike narodnih heroja...

... konačno je nosila suknju onako kako joj najbolje stoji - prebačenu preko ramena...


Molim Vashitno. Najhitnije. U pitanju je državni udar.
... Živi li neko u ovoj ulici? ... Živi...

- Ludače...
Nije bilo drugoh ludaka u blizini. To se očigledno odnosilo na mene.

Delovala je sveže, kao da je upravo doputovala iz Melburna, teretnim brodom.

Ali bila je prva sa kojom sam se voleo , nadajući se da će neko od nas zatrudneti.

Evakuisali smo se u pola tri, pred dolazak njenih rodtelja.
... za svoje roditelje ćemo zauvek ostati mali tupavci ...

Moj ćale je bio gradsko dete, ali je po astrloškom podznaku bio seljak...






No comments:

Post a Comment

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...