Najbolji prevod Nerudine poeme.
Mogao bih pisati stihove jos tuznije ove noci.
Napisati, na primer: "Noc je osuta zvezdama
i u daljini plave cvokocu zvezde."
Nocni vetar bludi po nebu i peva.
Mogao bih posati stihove jos tuznije ove noci.
Voleo sam je a , ponekad, i ona je volela mene.
U nocima ko sto je ova bila je u mom zagrljaju.
Tol'ko je puta poljubih pod beskrajnom kapom nebeskom.
Volela me je , a ponekad i ja sam nju voleo.
Ko ne bi voleo njene oci krupne i sugurne?
Mogao bih pisati stihove jos tuznije ove noci .
Misliti kako je nemam i kako je izgubih.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
A stih pada na dusu kao na livadu rosa.
Sta mari sti moja ljubav ne mogase da je sacuva.
Noc je ostuta zvezdama i ona sa mnom nije.
To je sve. U daljini necija pesma. U daljini.
Moja dusa se ne miri s tim sto sam je izgubio.
Ko da je zele privuci, oci je moje traze.
Srce je moje trazi, a ona samnom nije
Ista je noc u kojoj se isto drvece belasa.
Mi, nekadasnji, vec nismo ono sto besmo.
Vec je ne volim, sigurno, ali kako je voleh.
Moj glas je trazio vetar da bi joj do uha stig'o.
Drugome, drugom pripada, k'o nekad poljupcu mome.
Njen glas, blistavo telo. Oci njene bez kraja.
Vec je ne volim, sigurno, al' je i volim mozda.
A ljubav kratko traje, beskrajan zaborav je.
Unocima k'o sto je ova bila je u mom zagrljaju.
Moja se dusa ne miri s' tim da sam je izgubio.
Mada je ovo poslednji bol koji mi nanosi,
a ovo poslednji stihovi koje joj ja upucujem.
Iz knjige "20 ljubavnih pesama" vise pesnika - poklon od Huber Natase 1990.
Mogao bih pisati stihove jos tuznije ove noci.
Napisati, na primer: "Noc je osuta zvezdama
i u daljini plave cvokocu zvezde."
Nocni vetar bludi po nebu i peva.
Mogao bih posati stihove jos tuznije ove noci.
Voleo sam je a , ponekad, i ona je volela mene.
U nocima ko sto je ova bila je u mom zagrljaju.
Tol'ko je puta poljubih pod beskrajnom kapom nebeskom.
Volela me je , a ponekad i ja sam nju voleo.
Ko ne bi voleo njene oci krupne i sugurne?
Mogao bih pisati stihove jos tuznije ove noci .
Misliti kako je nemam i kako je izgubih.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
A stih pada na dusu kao na livadu rosa.
Sta mari sti moja ljubav ne mogase da je sacuva.
Noc je ostuta zvezdama i ona sa mnom nije.
To je sve. U daljini necija pesma. U daljini.
Moja dusa se ne miri s tim sto sam je izgubio.
Ko da je zele privuci, oci je moje traze.
Srce je moje trazi, a ona samnom nije
Ista je noc u kojoj se isto drvece belasa.
Mi, nekadasnji, vec nismo ono sto besmo.
Vec je ne volim, sigurno, ali kako je voleh.
Moj glas je trazio vetar da bi joj do uha stig'o.
Drugome, drugom pripada, k'o nekad poljupcu mome.
Njen glas, blistavo telo. Oci njene bez kraja.
Vec je ne volim, sigurno, al' je i volim mozda.
A ljubav kratko traje, beskrajan zaborav je.
Unocima k'o sto je ova bila je u mom zagrljaju.
Moja se dusa ne miri s' tim da sam je izgubio.
Mada je ovo poslednji bol koji mi nanosi,
a ovo poslednji stihovi koje joj ja upucujem.
Iz knjige "20 ljubavnih pesama" vise pesnika - poklon od Huber Natase 1990.
No comments:
Post a Comment