POSVETA
Posvećujem ti svoje oči, svoje usne, svoje ruke.
Pesme? Šta ćes od mojih pesama pisanih jer nisam znao ćutati?
Šta ćes od mojih pesama koje ne mogu da te ljube?
Tako je dobro što nismo ni ptice, ni bogomoljci u predvečerje
i što nemamo krila već ruke.
Poslednje sto nas čeka ne može biti naša smrt,
jer želje nače krvi negde se moraju nastaviti!
Ti si žena, mala,
ti si mala žena
i jedan besmrtni Avgust doneo te je u moje balade.
Ostani sa mojim volim koje će nadživeti sve moje tužaljke i opomene
Kraj mojih očiju ostani.
Nadživećemo sebe, ne samo u humci svojih grobova,
jer znali smo, znali smo, nežni i oholi,
bežeći od noževa i granata ubiti u sebi anđele
i opet ostati anđeli.
Budući, potražite nas nekad u nekom crvenom traganju,
samo tela naša ležaće pod nemom zemljom,
ali gazite tiho,
da ne ranite nase usne.
I naše mrtve poglede da ne zgazite.
Izet Sarajlić
Kraj mojih očiju ostani.
Nadživećemo sebe, ne samo u humci svojih grobova,
jer znali smo, znali smo, nežni i oholi,
bežeći od noževa i granata ubiti u sebi anđele
i opet ostati anđeli.
Budući, potražite nas nekad u nekom crvenom traganju,
samo tela naša ležaće pod nemom zemljom,
ali gazite tiho,
da ne ranite nase usne.
I naše mrtve poglede da ne zgazite.
Izet Sarajlić
Izet Sarajlić (Doboj, 1930. – Sarajevo, 2002.) je bosanskohercegovački historičar filozofije, esejist, prevodilac i pjesnik. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, odsjek Filozofije i komparativistike, doktorirao filozofske nauke. Bio je član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Radio je kao redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Kao član Društva pisaca BiH, zajedno sa Huseinom Tahmiščićem, Ahmetom Hromadžićem, Velimirom Miloševićem i Vladimirom Čerkezom, pokreće međunarodnu književnu manifestaciju “Sarajevski dani poezije” u organizaciji Društva pisaca BiH 1962. godine.
[ moja omiljena jos uvek]
No comments:
Post a Comment