Reci I : Ljubav kao i smrt , sve menja

Ljuba kao i smrt sve menja.
*
"Zivi samo za trenutak,
nikada ne veruj da ce te muske ruke,
Kad te puste is zagrljaja, [zastititi],
samo ces osetiti hladnocu i prazninu.
Ljbav to krade mlaodost.
Pustosi te:
   Posveta na knjizi 20 najlepsih ljubavnih pesama - poklon od Natase Huber

Herman Hese, citati



"'Šta je upravo istinski živi čovek, to se danas svakako zna manje nego ikada, te se zato ubijaju u gomilama ljudi, od kojih je svaki dragoceni ogled prirode, koji postoji samo jedanput. Da mi nismo još nesto više nego ljudi koji postoje samo jedanput, da se može svaki od nas puščanim zrnom doista skloniti sa sveta, bez ikakva traga, onda ne bi imalo smisla pripovedati priče.
 Ali, svaki čovek nije on sam, nego je on jedinstvena,
sasvim osobita, u svakom slučaju vazna i znamenita tačka u kojoj se pojave sveta
ukrštaju samo jedanput na taj nacin, i nikad vise.

Zato je povest svakog čoveka važna, večita, božanska, zato je svaki čovek, dokle god živi i ispunjava volju prirode, izvanredan i dostojan svake pažnje. U svakome je otelotvoren duh, u svakome pati stvorenje, u svakome se izbavitelj raspinje na krst.
Malo njih danas zna šta je čovek. Mnogi to osećaju i stoga umiru lakše. Život svakog čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednog puta, nagoveštavanje jedne staze.
Nijedan čovek nije bio potpuno on sam, ali svaki teži da to postane; poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako ume. Svako nosi sa sobom sve do konca ostatke svoga rođenja, sluz i ljušturu jednog prasveta. Poneko ne postane nikad čovek, vec ostaje zaba, ostaje guster, ostaje mrav. Poneko je gore čovek, a dole riba.

Halil Dzubran (Khalil Gibran), citati 2.

Mozete li reci kakav je ukus vina gledajuci na krcag vina?

Skrhano srce od ljubavi peva,
tuga znanja govori,
Ali ima jedna tuga, dublja od ljubavi, uzvisenjija od znanja, jaca od zelje i gorca od siromastva.
Ona je nema i nema glasa; njene oci blistaju kao zvezde.

Ljubav je treperava sreca.

Ako u nesreci trazis sazaljenje od suseda,
dajes mu deo svog srca.
Ako je on meka srca, bice ti zahvalan;
ako je tvrdog srca on ce te prezreti.

Neznost i ljubaznost nisu znaci slabosti i ocajanja,
vec znaci snage i odlucnosti.

Kada sam posejao bol na polje strpljenja, ubrao sam plodove srece.

Halil Dzubran (Khalil Gibran), citati 1.

Otkrio sam tajnu mora, razmisljajuci o rosi.

Gde mogu da nadjem coveka kojim upravlja razum umesto navika i nagona.

Vise volim da sam sanjar medju najskromnijima sa vizijama na ostvarenje,
nego vlastelin medju onima koji nemaju ni snova ni zelja.

Od dve glavne vrednosti zivota, lepote i istine.
Prvu nalazim u srcu koje voli, drugu u ruci koja dela.

GOVORI TIHO, Desanka Maksimovic

Govori tiho.
Drvece je nocas budno i meni je zao 
da cuje kako je zivot kratak i nije veseo.

Govori tiho.
Ptice nocas blizu nas pevaju i meni je zao
da cuju kako u glasu necijem ima suza.

Govori tiho.
U livadi obliznjoj zrikavci se nocas vole radosno
i meni je zao da cuju da ljubav u srcu necijem je tuzna.

Govori tiho.
Nebo je nocas beskrajno tanko i meni je zao 
da nas cuju zvede, da im zbog nas tesko ne bude.

Govori tiho, Desanka Maksimovic
Govori tiho, Desanka Maksimovic




DE PROFUNDIS, Jovan Ducic


Ti utehu cekas. Ne, utehe nema:
Sto utehom zovu, zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.

Rastrzana tako medju snom i javom,
Gledajuci kako nepomicno bdije
Taj Andjo Stradanja nad tuznom ti glavom.

Ti zelis i cekas. I ne znas da nije
Ni sad ispijena ta cemerna casa,
I svirepi otrov jedne ironije;

I da ce nas vecno strasna proslost nasa
U nemirne noci da trgne i seti,
Kao zveket lanca starog robijasa.

Surovi ce dani doci i uzeti
Svaki po svoj deo od srca sto bunca,
Sto zeli, sto moli; a ti ces se peti;

Peti neprekidno, do kobnog vrhunca,
Golom stopom, bleda, smrzla, jadno dete
Pruzajuci ruke i vapijuc: Sunca

I tako ti dani bez srece i mete,
Odnosec svoj deo stradanja i suza,
Kao gavrani ce kraj nas da prolete,

I ne pokidavsi ni jednu od uza
Sto nas vezu i sad za proslost, sto stoji,
Za nama i gleda na nas ko Meduza.

Hajdmo, o Muzo Amo milu ruku,
Mladosti moje to uzglavlje meko
Dugo nam ima do u tihu luku,
Ostrvo mira i sad je daleko.

Katarke stoje gordo na toj vodi
Sto znaci zivot... Mi hitamo zurno;
Nejasno nebo nad nama se svodi,
Pod nama more nemirno i burno.

I zaman hita nase slabo oko
Kule tog mora da pozna i spazi;
Istina mora da lezi duboko -
Mi nad njom gremo po neznanoj stazi.

Pitanja nasa sum nejasni sreta,
I zudnom duhu odgovara nije;
Gde je pocetak? Gde li cudna meta?
U neprovidnim maglama se krije.

Brod mnogi ovud minu s mnogo muke,
Istine blago trazec u dubini;
I ne spazise svetiljke iz luke -
A gle po vodi razvalina njini...

Ne S teskom kotvom ne srljaj duboko,
Ranjeno srce drukcije nam zbori
Niti u pustos pustaj zudno oko,
Da te nespokoj za saznanjem mori.

Spokojan pogled po povrsju baci,
Sladosnog mira tu ces samo steci. -
O, Muzo, tuda samo trepte zraci,
I val se pjeni slatko zuboreci.

I snivaj samo| Bice manje suza
I vise svjetlih i spokojnih noci...
Svikni na odmor pod teretom uza
Istina jedna i sama ce doci

Zovi se ljubav I nas samo pjevaj,
I nasu mladost bezbrizno i tio:
U jednom srcu cio svemir ima,
U jednoj suzi ima zivot cio

Ne pitaj nikad: zvuke nasih dana
Hoce li vjetri da raznesu sumom,
Ko bjeli behar sa procvalih grana,
Il cvjece nekad nad nasijem humom;

Il ce da zive... Niti pitaj, mlada,
Da li se rodi odjek tvome glasu,
I da l ga nase gluho doba sada
Vjencima svojim il kamenjem zasu, -

Budi ko ptica sa sjevernih mora,
Stanovnik magle i ostrva leda,
Sto pjeva zudno izmedj lednih gora,
Ne pitajuci da l je kogod gleda,

I da l je slusa; i sred mrtvog dola
Cjeloga vjeka zvonku pjesmu vije
I najzad umre - bez imalo bola
Sto joj pjesmu nikad niko cuo nije.
                  Jovan Ducic

PRICA, Jovan Ducic


Prica

O plodu zbori cvet sto padne,
i reka i huci plima;
O ognju sunca zvezde hladne,
A suon o svitanjima.

O smeh za slasti beskonacne,
I krilo za prostor sveta;
O vecnoj sreci oci placne;
Pad zbori za trijumf leta.

I mir gde zrnje mraka nice,
Da sav sum sfera taji...
Zvezde sto padnu, to su price
Da i smrt zna da sjaji.

                 Jovan Ducic

O plodu zbori cvet sto padne, i reka i huci plima; O ognju sunca zvezde hladne, A suon o svitanjima.
Prica, Jovan Ducic

Klonuti sam sprva hteo ,
Mnih ! podneti necu zlo
Aipak sam sve podneo -
Kako? nepitajte to
*** Ko god voli prvi put ,
I nesrecno - taj je Bog.
Al' ko drugi put nesrecno
Voli - taj je lud

ZABORAV, Jovan Ducic

Zaborav

Zaborav je mirno umiranje srca,
Bezdusno i bolno odricanje cutke;
Prezrivi dah smrti u dusi sto grca;
Zaborav to znaci mreti na trenutke.

Ko zna suze stvari koje ostavise?
Dvostruku smrt groblja gde suza ne kapi?
Bol imena koje ne pominju vise?
Krik zaboravljenih ljubavi sto vapi?

I strasno cutanje natpisa sa stene,
Sto posta necitljiv? I prokletstvo nemo
Reci, sto sad came, neprotumacene?
Tugu trave putem kud sad ne idemo?

Ko zna za plac idolapod zemljom? Ko znade
Kletvu molitava zamuklih? I rane
Nepamcene srece i prestale nade?
I gorcinu jedne suze izbrisane?

                              Jovan Ducic

Zaborav, Jovan Ducic, pesma
Zaborav, Jovan Ducic


Znam za neophodne samoce bez daha,
Kad konci sa svacim padnu pokidani,
I u kojim srce zastane od straha;
Kad svemu oko nas izgledamo strani.

Kad nas oci stvari rovnodusno motre,
I dusa pred sobom prestravljena stane;
I sopstvena povest kad se cela potre;
I kad je od leda suza koja kane.


Ducic nije bio cesto izdavan [ cak uopste] u vreme Jugoslavije - bilo je tesko pronaci njegova sabrana dela, te sam ja prepisivala svaku pesmu na koju bih naisla .. jer je Ducic bio i ostao MOJ zauvek.

Kasnije je keva iskopala sabrana dela ali je ipak mnogo zgodije meni da ih imam u mojim svesicama [ onako licno MOJ] 


POSVETA, Izet Sarajlic


POSVETA 

Posvećujem ti svoje oči, svoje usne, svoje ruke.
Pesme? Šta ćes od mojih pesama pisanih jer nisam znao ćutati?
Šta ćes od mojih pesama koje ne mogu da te ljube?

Tako je dobro što nismo ni ptice, ni bogomoljci u predvečerje
i što nemamo krila već ruke.

Poslednje sto nas čeka ne može biti naša smrt,
jer želje nače krvi negde se moraju nastaviti!

Ti si žena, mala,
ti si mala žena
i jedan besmrtni Avgust doneo te je u moje balade.

Ostani sa mojim volim koje će nadživeti sve moje tužaljke i opomene
Kraj mojih očiju ostani.


Nadživećemo sebe, ne samo u humci svojih grobova,
jer znali smo, znali smo, nežni i oholi,
bežeći od noževa i granata ubiti u sebi anđele
i opet ostati anđeli.

Budući, potražite nas nekad u nekom crvenom traganju,
samo tela naša ležaće pod nemom zemljom,
ali gazite tiho,
da ne ranite nase usne.
I naše mrtve poglede da ne zgazite.

Izet Sarajlić


Izet Sarajlić (Doboj, 1930. – Sarajevo, 2002.) je bosanskohercegovački historičar filozofije, esejist, prevodilac i pjesnik. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, odsjek Filozofije i komparativistike, doktorirao filozofske nauke. Bio je član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Radio je kao redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Kao član Društva pisaca BiH, zajedno sa Huseinom Tahmiščićem, Ahmetom Hromadžićem, Velimirom Miloševićem i Vladimirom Čerkezom, pokreće međunarodnu književnu manifestaciju “Sarajevski dani poezije” u organizaciji Društva pisaca BiH 1962. godine.

[ moja omiljena jos uvek] 

DECA KAD SE VOLE, Zak Prever


Sve stvari stoje zdruzene, samo su duse samotne.

Deca kad se vole

Deca kad se vole ljube se stojeci
Po kapijama noci
Dok prolaznici prstom na njih pokazuju
Ali decu kad se vole
Bas je briga ljube se stda li ih ko vidi
Jer tu su samo njihove senke
Treperave u noci
I koje izazivaju kod prolaznika
Bes prezir smeh i zavist
Deca kad se vole nisu ovde ni za koga
Tada su dalje odavde nego sto je noc
I mnogo dalje nego sto je dan 
Ona su 
U zaslepljujucoj svetlosti prve ljubavi
Prever 

Citati iz moje sveske: Uvod 1988

"Kada se sunce rodi svejedno je da li si lav ili gazela, bolje je da pocnes da trcis"

Zelim da sacuvam citate koje sam zapisivala citajuci knjige - 5 svezaka ako ikada izgubim sveske da imam "rezervu" misli koje sam ugradila u sebe i koje su od mene napravile ovakvog coveka .

Naravno kao svaki odlikas cak i sveska sa citatima je imala uvijac.
Tatjana Dimitrijevic : sveska sa zapisanim citatima 

Deteline sa 4 lista su moji stalni pratioci kroz zivot...
a kao sto vidim sanjala sam oduvek more :) i "Idemo na Ohio" [ ma gde god se to nalazilo :]
Prve stranice sveske - Omiljeni Citati
Prve stranice sveske

Ziveti do poslednjeg dana!
8 Ona je kraj mene tada koracala
Strasna kao leto, pored mirnih vala,
Polivenih toplim bojama i sjajem.
Ducic

 Kada bi zemlja volela kao ja
odavno bi vec zvezda postala!
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...